1

Odlučih dakle u sebi da neću k vama opet sa žalošću.

2

Jer ako ja vas ražalostim, a tko će mene obradovati ako ne onaj koga ja žalostim?

3

Zato vam to i napisah da me, kada dođem, ne ražaloste oni koji bi mi imali biti na radost. Uzdam se doista u sve vas, da je moja radost - radost svih vas.

4

Pisah vam uistinu uz mnoge suze, iz velike nevolje i tjeskobe srca, ne da se ražalostite, nego da upoznate moju preveliku ljubav prema vama.

5

Ako me tko ražalostio, nije ražalostio mene, nego u neku ruku - da ne pretjeram - sve vas.

6

Dosta je takvu ona kazna od većine

7

pa ga vi radije pomilujte i utješite da ga pretjerana žalost ne shrva.

8

Zato vas molim, iskažite mu ljubav.

9

Ta zato vam i pisah da vidim jeste li prokušani, jeste li u svemu poslušni.

10

Komu dakle vi što oprostite, tomu i ja; jer i ja, ako kome što oprostih, oprostih poradi vas - pred Kristom,

11

da nas ne nadmudri Sotona. Ta znamo njegove namjere!

12

Kada dođoh u Troadu poradi evanđelja Kristova, premda mi se otvoriše vrata u Gospodinu,

13

ne bijaše mi duši spokoja što ne nađoh Tita, brata svoga; oprostih se stoga s njima i pođoh u Makedoniju.

14

Ali hvala Bogu koji nas u Kristu uvijek proslavlja te širi po nama na svakome mjestu miris svoga spoznanja.

15

Da, Kristov smo miomiris Bogu i među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju:

16

ovima miris iz smrti za smrt, onima miris iz života za život. A tko je za to podoban?

17

Uistinu, mi nismo kao mnogi koji trguju riječju Božjom, nego iskreno - kao od Boga pred Bogom - u Kristu govorimo.